ANTI-KRIMINAL

Bratstvo i jedinstvo među kriminalcima…

Ujedinjuju se kriminalci sa Balkana
Jedan od najvećih problema sa kojima se godinama suočavaju države Balkanskog poluostrva jeste dejstvo organizovanih kriminalnih grupa, navodi se u izveštaju „Svetske bezbednosne mreže” (SBM). Prema tvrdnjama autora izveštaja, globalna finansijska kriza, udružena sa višegodišnjom nestabilnošću koja postoji na Balkanu, doprinosi da se kriminalne grupe u regionu razviju u jače organizacije, koje bi u budućnosti mogle da „diktiraju pravila igre” ne samo kod svojih lokalnih vlasti, već i u međunarodnim institucijama.

Zaplenjni artikli ilegalne trgovine (Foto Tanjug)
Sudeći po mnogim dostupnim i verodostojnim izvorima, grupe kriminalaca već izvesno vreme nastoje da se ujedine. Njihov primarni cilj je da formiraju izuzetno snažne kriminalne timove, koji će biti umešani u različite nelegalne aktivnosti. Pored dobro organizovane i koordinisane strukture, glavna ideja ovako nastalih grupa bile bi „višedimenzionalne operacije”, koje bi uključivale pljačke u jednoj balkanskoj zemlji, dok bi se druga država Balkana suočila sa krijumčarenjem opojnih droga.
Višegodišnji je trend i da se na Balkanu formiraju etnički izmešane kriminalne grupe, koje će regrutovati ljude iz različitih zemalja i upravljati njihovim operacijama. Svetskim medijima i bezbednosnim organizacijama se tako čini da već postoji kombinacija bugarsko-rumunskih i hrvatsko-crnogorskih bandi.
Postoje i „jugoslovenske” grupe, koje u svoj sastav uključuju stanovnike iz više nekadašnjih jugoslovenskih država. Rad ovih grupa izuzetno komplikuju akcije bezbednosnih agencija, jer kriminalci koriste svoje članove u prikupljanju neophodnih podataka i „pripremanju terena” radi lakšeg proboja u zemlje EU.
Da zemlje Balkana zaista imaju velike probleme sa organizovanim kriminalom, potvrđuje i poslednji izveštaj američkog Stejt departmenta u kojem se još napominje da se „pred vlastima tih država nalazi veliki izazov u borbi sa njim”.
Ipak, ono što naročito zabrinjava jeste činjenica da kriminalne grupe na Balkanu raspolažu ogromnim kapitalom, koji dostiže nekoliko milijardi evra. „Postoji realna opasnost da će, pre ili kasnije, ovaj kapital biti ’opran’ kroz neki potpuno legalan posao.”
Takva „akcija” bi zahtevala saradnju pojedinih finansijskih institucija, od kojih će najveći broj biti koncentrisan upravo na području Balkanskog poluostrva, jer ostatak evropskog bankarskog sistema jednostavno neće dozvoliti masovno kršenje sopstvenih propisa. To će, u krajnjem slučaju, dovesti do toga da Balkan postane značajno svetsko središte za pranje novca, ali i za stvaranje biznis-elite sa direktnom kriminalnom prošlošću.
Kao zaključak SBM iznosi podatak da „organizovan kriminal predstavlja ozbiljnu opasnost za stabilnost regiona, i zbog toga je neophodno da bezbednosne agencije pokrenu neke konkretne akcije protiv ovakvih grupa”.
Albanija: Tranzit heroina
U izveštaju SBM-a posebno je apostrofirana Albanija, koju mnogi posmatrači vide kao tranzitnu zemlju za šverc heroina iz Avganistana ka Zapadnoj Evropi. Istovremeno, Albanija proizvodi i ogromne količine kanabisa, koji se preko Grčke i Italije izvozi dalje u ostale države EU. Slična situacija je i sa Bugarskom, čije su grupe bandita sada više „uvučene” u distribuciju kokaina i sintetičkih droga nego što je to bilo ranije.
BiH: Belo roblje
Velikih problema ima i Bosna i Hercegovina, jer glavni igrači iz kriminalnog miljea u znatnoj meri utiču na politički život u zemlji. Njihov „posao” odnosi se, pre svega, na trgovinu drogom, modernu trgovinu belim robljem i formiranje ilegalne imigracione mreže. I BJR Makedonija je označena kao „tranzitna zemlja za ilegalnu imigraciju” sa Kosova. Naš južni sused suočen je i sa kriminalnim bandama čiji je posao trgovina lakim naoružanjem, prvenstveno „kalašnjikovima”.
Grčka: Biznis ilegalne imigracije
Što se tiče Grčke, njen glavni problem je kako da zaustavi oružane pljačke i trgovinu oružjem. Takođe, poseban problem je i postojanje ilegalne imigracione mreže, koja „zarađuje” milione evra mesečno, i to samo eksploatacijom imigranata pristiglih iz Azije i Afrike.
Kokain, koji u velikim količinama pristiže iz zemalja Latinske Amerike, svoj put u države EU pronalazi preko Crne Gore i Hrvatske. Obe države su, istovremeno, i „izlazne tačke” za distribuciju heroina sa Kosova ka Zapadnoj Evropi, kao i za šverc oružja.
„Rumunija se nalazi pod najmanjim uticajem organizovanih kriminalnih grupa”, navodi se u tekstu. Ipak, Stejt department ovu zemlju stavlja na svoj spisak zato što luku u Konstanci koriste albanski kriminalci – trgovci narkoticima.
Što se tiče Turske, „ona ostaje neosporni geoekonomski most između azijske kriminalne mreže i Balkana”. Turski kriminalci „koriste” balkanske države kako bi se „dokopali” velikih i bogatih tržišta u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj ili Velikoj Britaniji.
Kosovo: Strana pomoć mafijama
Za nas je posebno zanimljivo to što se u izveštaju SBM-a našla i naša zemlja, a poseban (i najveći) odeljak posvećen je pitanju Kosova.
Za Srbiju se kaže da se naročito uvećala upotreba raznih vrsta opojnih droga. Svakako, mnogo je zanimljiviji podatak u kojem se dovodi u pitanje „uloga privatnih firmi za obezbeđenje koje obavljaju neke poslove za mafiju”.
Definitivno, uticaj koji moćne mreže organizovanog kriminala ostvaruju na Balkanu posebno je jak na Kosovu. Kako se navodi u izveštaju, u „državi” Kosovo živi oko 1,5 miliona stanovnika, nezaposlenost je izuzetno velika i iznosi više od 40 odsto. I pored toga što je nezaposlenost ogromna, u „najmlađoj državi u Evropi” se gradi punom parom, i ima verovatno najviši procenat benzinskih pumpi po glavi stanovnika.
„Razgranatost te mreže je impresivna. Baza se nalazi na Kosovu, ali značajni centri razgranati su od Milana, Ciriha, Beča, Kopenhagena do Londona, Brisela i Njujorka.”
Broj nerešenih sudskih slučajeva samo na ovom malom parčetu zemlje dostigao je 300.000, a sudeći po brojnim izveštajima Bi-Bi-Sija, „Gardijana” i „Špigla” – poštovanje zakona i vladavina prava u potpunom su neskladu sa evropskim normama.
Tako se Mari Fouči iz Kosovske poverilačke agencije (koja sprovodi privatizaciju u pokrajini) još 2004. godine žalila da „pomoć namenjena razvoju Kosova uopšte nije potrošena u te svrhe, već je preusmerena lokalnim mafijaškim grupama”.
Situacija se posebno iskomplikovala usled „lošeg rukovođenja” službenika Ujedinjenih nacija koji su u južnu pokrajinu Srbije došli 1999. godine. Postoje i podaci da su pojedinci iz UN na Kosovu formirali zajedničke kompanije sa ljudima koji se dovode u vezu sa organizovanim kriminalom.

 

Izvor:

http://www.ukradeno-nestalo.com

4. Juna 2012. - Posted by | Uncategorized

Trenutno nema komentara.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

%d blogeri kao ovaj: